POČETNA

O SVETOM PISMU

PITANJA I ODGOVORI

LINKOVI

DOWNLOAD

KONTAKT   

Vreme nastanka

Ovo je svakako jedno od spornih pitanja u vezi s Biblijom. Vekovima je vladalo tradicionalno uverenje da je pisanje Biblije započelo s Mojsijem u 15. v. pr. Hr. a završeno s apostolom Jovanom krajem 1. v.n.e . Naučnici XIX. i XX. v. osporavaju ovakvo shvatanje, te Mojsijeve spise pomeraju vekovima unapred, dok su Jovanove spise neki smeštali čak na kraj II. v.n.e.

Koji kriterijumi vode naučnike u određivanju vremena nastanka? Nabrojićemo one najglavnije i videti koliko su oni pouzdani:

 

BIBLIJA - SVETO PISMO

Naziv i značenje

Vreme nastanka

Nadahnuće i autoritet

Biblijski jezici

Biblijski rukopisi

 

            1. – starost rukopisa.

Ovo je najmanje pouzdan kriterijum. Nije potrebna velika mudrost da se zaključi da ako imamo neki rukopis iz 300. g. n.e. da knjiga nije mogla nastati sto godina kasnije. Ali kada je ona nastala? Rukopisi su uvek prepisi knjiga, a ne njihovi originali (autografi). Oni mogu biti vekovima mlađi od originala - kao što u slučaju Platonovih ili Aristotelovih dela ta razlika iznosi više od hiljadu godina.

 
 

Prepisivanje Biblije

Kritički tekst Biblije

Kanon Svetoga pisma

Apokrifi

Prevođenje Biblije

Tumačenje Biblije

Biblijska poezija

Biblijska istorija

Biblija i arheologija

Struktura biblijskih tekstova

Jevanđelja

Jevrejska poređenja

Zakonski spisi

 

 

"Biblija je moje najdragocenije blago i bez nje bih bio bednik."

Imanuel Kant

....

 

"Bez Svetog pisma, koje samo o Hristu Isusu govori, mi ne bismo ništa znali."

Blez Paskal

 

Biblija on-line - Sveto Pismo na srpskom jeziku, prevod Daničić-Karadžić, ijekavska i ekavizirana varijanta

 

 

 U istraživanju Biblije ova je metoda pomogla u utvrđivanju datuma Jovanovog jevanđelja - budući da je pronađen rukopis iz oko 125. g. n.e. postalo je jasno da nisu ispravne teze o nastanku ovog dela krajem drugog veka. Sada je utvrđeno da je ono nastalo još u prvom veku.

           2. – jezički kriterijum.

Svaki jezik se razvija i mi već jasno razlikujemo u našem jeziku da li neki spis potiče  iz ovog veka ili iz vremena Ivana Crnojevića. Međutim, u proučavanju Biblije taj je kriterijum prilično "klimav". Jevrejski jezik Starog zaveta nije trpio tako značajne promene tokom deset vekova razvoja biblijskog teksta. Još se manje menjao jezik Novoga zaveta tokom kojih pedesetak godina pisanja. Svako naučno dokazivanje da je jevrejski jezik ovoga teksta mlađi od nekog drugog teksta prilično je problematično.

            3. – istorijski kriterijum.

Na osnovu ovoga kriterijuma pokušava se videti postoje li neki istorijski zapisi u drugim izvorima o određenim biblijskim knjigama. Tako ćemo u knjizi proroka Jezekilja (14,14) iz 6. v. p.n.e imati spominjanje Jova, junaka istoimene knjige, što znači da je ona starija od  knjige. Ali koliko starija - to je pitanje na koje nauka ne može dati pouzdan odgovor.

Postoji i druga vrsta ovog istorijskog kriterijuma. Prema njemu možemo na osnovu dostupnih arheoloških i istorijskih činjenica doći do saznanja poznaje li autor knjige razdoblje u kojem je tradicionalno smeštena knjiga ili u kojem autor tvrdi da se nalazi (kao što na primer Danilo sebe smešta u VI. v.p.n.e.).

Svakako da i tu preciznost varira: za Knjigu Isusa Navina znamo da gradovi koje ona spominje postoje pre 10. v. p.n.e.  što nam sugeriše da je i spis iz vremena pre 10. v. Kod Jovanovog jevanđelja taj datum je znatno precizniji. Budući da su trimovi ribnjaka Vitezde nestali padom Jerusalima 70. g. sigurno je da je autor živio u vremenu prije 70. g. i da je spis nastao najkasnije krajem 1. veka.

Ipak pošteno je priznati da nam određene biblijske knjige ne daju gotovo nikakvu istorijsku pozadinu (brojni psalmi, neki mali proroci) i da je nemoguće tačno ih smestiti u istorijsko razdoblje.

Neka pitanja će sigurno i dalje ostati otvorena, no uglavnom može da se s priličnom izvesnošću potvrdi hronološka tablica Biblije:

Stari zavet - XV - IV vek p. n. e.

Novi zavet - oko 50. do oko 95. g. n. e.

Neki Knjigu ponovljenog zakona (Peta Mojsijeva), smeštaju u vreme verske obnove Isusa Navina (640-609), tumačeći da događaj opisan u 2. Carevima 22,8-10 upućuje na stvaranje, a ne na pronalaženje spisa. Činjenica je međutim da se još tokom vladavine Manasije (796-781), i to na samome početku vladanja, spominje citat iz Ponovljenog zakona (vidi 2. Carevima 14,6), što nedvosmisleno pokazuje da je poslednja knjiga Petoknjižja autoritet i prije osmog veka. Time otpada i teorija da je Ponovoljeni zakon knjiga starije predaje koju donose ostaci prognanih Izraelaca negde nakon 722. g. (kada su Asirci osvojili Samariju).

Sigurno je da su prvi spisi Staroga zaveta Mojsijeve knjige, a da poslednjima nastaju knjige proroka Zaharije, Ageja i Malahije. Što se Novog zaveta tiče, još nije sasvim jasno da li je prvi nastali spis poslanica Galatima ili Prva Solunjanima, kao ni je li poslednji nastali spis Jovanovo Otkrivenje ili Jevanđelje po Jovanu. No, to može da dovede samo do manjih pomeranja (od po par godina) u prihvaćenoj hronologiji.

 
 
         

POČETNAO SVETOM PISMUPITANJA I ODGOVORILINKOVIKONTAKT